Slava se blizi, slavlje se sprema,
a ja u tudjini lijem gorke suze.
Ne mirim se s'time da me kuci nema,
neka me jeza oko srca obuze.
Ovde sam brate svima neznanac,
pusta je tudjina i ta njena svita.
Jos samo jedan prolaznik i stranac,
tudjim svetom skitam, niko slavu da cestita.
U tudjem svetu u crkvu idem,
suza mi brate lije niz lice.
Krijem se da me ljudi ne vide,
hej moj zivote, pusta izdajice.
Pisem ocu pismo da slavu cestitam,
kvasim papir suzom koja kane.
Hocu da ga za zdravlje upitam,
a srce u grudima kucne pa zastane.
Pozdravi mi oce majku,
moga brata i milu mi seku,
koji sutra slavski kolac seku.
Neka piju vino, nek' se mole Bogu,
zao mi je sto doci ne mogu.
Nikolic Aleksandar
