ZAO MI JE STO DOCI NE MOGU
Slava se blizi, slavlje se sprema,
a ja u tudjini lijem gorke suze.
Ne mirim se s'time da me kuci nema,
neka me jeza oko srca obuze.

Ovde sam brate svima neznanac,
pusta je tudjina i ta njena svita.
Jos samo jedan prolaznik i stranac,
tudjim svetom skitam, niko slavu da cestita.

U tudjem svetu u crkvu idem,
suza mi brate lije niz lice.
Krijem se da me ljudi ne vide,
hej moj zivote, pusta izdajice.

Pisem ocu pismo da slavu cestitam,
kvasim papir suzom koja kane.
Hocu da ga za zdravlje upitam,
a srce u grudima kucne pa zastane.

Pozdravi mi oce majku,
moga brata i milu mi seku,
koji sutra slavski kolac seku.
Neka piju vino, nek' se mole Bogu,
zao mi je sto doci ne mogu.

Nikolic Aleksandar

    KRIMINAL

Iz banke je sinoc
ukradena vreca blaga,
za pociniocem k'o i uvek
intezivno jos se traga.

Ocigledno da kriminal
ne kaznjeno prolazi,
sve teze i teze
vreme nama dolazi.

Ne znam dal' su gore bile,
devedesete il' ove sada.
Svi sanjaju dobre vile,
i retko ko zivi od postenog rada.

Nikolic Aleksandar　

SECANjE NA OBICAJE
Secam se proslih dana,
dok bejah jako mali.
Da se krstim ucila me nana,
u crkvu me roditelji slali.

Za praznike nase svi smo odlazili,
u crkvi nasoj Bogu se molili.
Tamo smo nedeljna jutra provodili
i mnogo smo srecni tih dana mi bili.

Gase se polako nasi obicaji
i navike nase nestaju lagano.
Niko danas u crkvu ne ide
ostalo je u nama jos secanje samo.

Nikolic Aleksandar

PRAVOSLAVNI PRAZNICI
Kad' je neki praznik ja u crkvu idem,
prekrstim se na kapiji i vrata poljubim.
Udjem onda unutra i ikonu celivam
sve dok zivim brate ja veru ne gubim.

Kad' je krsna slava, nosim poskur tamo
da prerezem kolac kao sto su preci,
dok smo zivi brate nastojati trebamo
sve sto smo naucili da prenesemo deci.

Kad' je Bozic odlazimo po badnjake suve
odnosimo u crkvu, palimo za zdravlje,
unosimo slamu, jedemo na podu,
tako je i Isus i celo pravoslavlje.

Uskrs kada dodje, farbaju se jaja,
obicaji to su nasi od davnina,
crveno se jaje ostavlja da cuti,
kazu tako valja, nesrecu ne sluti.

Nikolic Aleksandar

         MOJI BOZEVCANI

Svaki vikend meni sunce grane,
kad' idem da vidim moje Bozevcane.
Kad' ugledam selo meni srce stane,
vidim moje drustvo, moje Bozevcane.

Nisam covek koji voli more,
za to volim zore kraj Homoljske gore.
Svake noci sanjam iste snove,
sanjam staru majku kako mene zove.

Nemam brate u tudjini nista,
ne dam korov da mi raste oko ognjista.
Vraticu se brate svome rodnom selu,
njemu cu pokloniti svoju dusu celu.
I necu vise sudbu u tudjini kleti,
vraticu se kuci, tamo i umreti.

Nikolic Aleksadnar

U SRCU TE NOSIM
Moji snovi sa tugom se bore,
osta srce kraj Homoljske gore.
Nostalgija godinama vlada,
daleko sam od svog' rodnog grada.

Sta docekah moj rodjeni brate,
da se Srbi sad' po svetu pate.
Sad' u svetu slavim krsnu slavu,
i spominjem ja Srpsku zabavu.

Harmonika svira u tudjini,
pevam pesmu mojoj dedovini.
U veselju docekacu dane,
da obidjem moje Bozevcane.

Hej Bozevcu, nosim te u srcu,
raspevanog kao sto si bio.
I ako si daleko od mene,
jos uvek si mi isto tako mio.

Nikolic Aleksadnar

SANjAM DA SE VRATIM
Na kalendaru zapisujem dane,
brojim ih brate i brisem oci.
Ne dam suzi iz oka da kane,
a srce mi lupa, hoce da iskoci.

Dusa mi pati za rodnim krajem,
dusa pati a srce mi jeca.
Da odem tamo sve ovde dajem,
tamo smo se brate igrali k'o deca.

Ovde nema rodbine, nema prijatelja,
pisma brate ni od kog' ne stizu.
Nema ovde pesme ni veselja,
i dani se ovde k'o djerdani nizu.

Dugi su dani a jos duze noci,
u tudjem svetu gde nema svoga.
Sanjam o tome kad cu kuci poci,
da odem tamo ja molim Boga.

Nikolic Aleksandar