Kad' je neki praznik ja u crkvu idem,
prekrstim se na kapiji i vrata poljubim.
Udjem onda unutra i ikonu celivam
sve dok zivim brate ja veru ne gubim.
Kad' je krsna slava, nosim poskur tamo
da prerezem kolac kao sto su preci,
dok smo zivi brate nastojati trebamo
sve sto smo naucili da prenesemo deci.
Kad' je Bozic odlazimo po badnjake suve
odnosimo u crkvu, palimo za zdravlje,
unosimo slamu, jedemo na podu,
tako je i Isus i celo pravoslavlje.
Uskrs kada dodje, farbaju se jaja,
obicaji to su nasi od davnina,
crveno se jaje ostavlja da cuti,
kazu tako valja, nesrecu ne sluti.
Nikolic Aleksandar
Nessun commento:
Posta un commento