GITARA

Dajte mi tu gitaru

neka mi svira ona,

k'o sto je svirala nekad'

na stazi tog perona.

Gde sam je prvi put sreo,

bila je nestvarna k'o sena,

duge kose i krupnih ociju,

divna, prelepa zena.

Neka mi svira ona,

neka me seca na nju,

Na jednu ljubav proslu

nikad ne prezaljenu.

Sad' utehu trazim u vinu,

ispijam casu po casu,

seca me na ljubav proslu,

na srecu izgubljenu nasu.

A kad prestane zvuk gitare,

preci cu i na flasu.

Sad stazama starim setam,

ocekujem nekoga tu,

bar ulicnog pevaca s'gitarom

sto bi me setio na nju.

Nikolic Aleksandar