TAMO GDE JE I MOJ DEDA

SVOJE GNEZDO SVIO
Po svetu lutam i trazim bolje,
za bolji zivot ja trazim mesta.
Al' srce hoce njegovo polje,
jer ovde nikad' plakati ne presta.

Tuguje srce i dusa pati,
nesto ih opet gusi i boli.
Na svoje ognjiste hoce da se vrati,
jer tamo osta sve sto ono voli.

Daleko odavde, negde preko mora,
gde i sunce nekako drugacije sija.
Tamo gde osvice najdivnija zora,
nalazi se brate moja Srbija.

Svaka ptica svome jatu hrli,
pa i ja cu jednom svome jatu poci.
I mene ce neko iskreno da grli
kada stignem tamo jedne tople noci.

Ceka majka Srbija sinove i kceri,
da joj jednom podju u zagrljaj mio.
Pocicu i ja jedne veceri
tamo gde je i moj deda svoje gnezdo svio.

Nikolic Aleksandar