Daleko je Srbija,
daleko sam od nje ja,
tamo mi je drustvo staro,
tamo mi je rodbina.
Da mi je da vidim
moju zemlju milu,
gde me majka nekad'
ljuljala u krilu.
Gde sam prve reci
prozborio brate,
voleo bih opet
tamo da me vrate.
Uzeleo sam se brate
onih nasih prelepih livada i polja
i prelepe hladne vode
sa vrela Homolja.
Uzeleo sam se nasih suma
i zelenih dolja,
ostali su snovi moji
ispod Homolja.
Tamo gde je Bozevac
i Homoljska planina,
to je rodno mesto moje
- moja dedovina.
I draze mi je nase
sa sokaka blato
no' njihovi rubini,
srebro ili zlato.
I ostajte kuci braco moja mila,
ne trazite djavola u tudjini pustoj.
Nije sve u tome da vas krasi svila,
tamo ce vam zivot biti k'o u magli gustoj.
Nikolic Aleksandar
Nessun commento:
Posta un commento