ODLUTALE MISLI

Na ormanu dunja zuti,

mali vrabac na prozoru kisu sluti.

U sporetu vatra lagano pucketa,

sanjivi domacin priseca se leta.

Kapi kise na staklu se nizu,

scucuren vrabac u coski se krije.

Iz dimnjaka dimovi lagano se gore dizu

a kisa sve vise pocinje da lije.

Noc je davno prekrila selo,

po negde samo neka lampa svetli,

uskoro ce jutro i sprema se prelo,
na nogama vec su i jutarnji prvi petli.

Da mi je da vidim taj prizor jos jednom,
da bar na trenutak zaboravim kako je ovde
u tudjem svetu bednom.
Da umrem posle zalio ne bih,
da sam barem jos jednom u rodnom kraju
sve bih dao i zalio ne bih.

Nikolic Aleksandar