Na kalendaru zapisujem dane,
brojim ih brate i brisem oci.
Ne dam suzi iz oka da kane,
a srce mi lupa, hoce da iskoci.
Dusa mi pati za rodnim krajem,
dusa pati a srce mi jeca.
Da odem tamo sve ovde dajem,
tamo smo se brate igrali k'o deca.
Ovde nema rodbine, nema prijatelja,
pisma brate ni od kog' ne stizu.
Nema ovde pesme ni veselja,
i dani se ovde k'o djerdani nizu.
Dugi su dani a jos duze noci,
u tudjem svetu gde nema svoga.
Sanjam o tome kad cu kuci poci,
da odem tamo ja molim Boga.
Nikolic Aleksandar
Nessun commento:
Posta un commento