POVRATAK IZ TUDJINE
Jutarnja rosa na cvecu pociva,
vracam se kuci u novom odelu.
Pusto je polje i svaka njiva,
ni zive duse nema u selu.

Pusto je konopljiste i basta svaka,
izdanje ne moze bledje,
sretoh jednog malog decaka
kako se igra sred necije medje.

Pozdravi se sa mnom, torbu mi uze
i bratski me zagrli tad',
pa rece tiho brisuci suze:
doro se drzis, jos si mlad.

Sescu malo da srce predahne,
o kuco rodna ti si mi spas.
Reci ce komsije: eno ga dosao umre
na rodnom pragu k'o pas.

Ulazim u svoju kucu staru,
U stali rice stoka,
a paucina drema na ormaru,
suza mi brate krenu iz oka.

Zavese sa prozora spale,
veliki drveni sto na sredini,
kraj kreveta moje stare sandale,
dugo bejah tamo u tudjini.

U ormaru staro odelo i neki kaput staroga strica,
kraj prozora neka pocepana vreca.
Na zidu klepac i kosilica
i jedna kutlaca malo veca.

S'tugom se secam godina tih
a proslo je brate tek nekih pet.
I danas tamo u tudjem svetu
imam sve a nemam nista
fali mi vatra sa mog ognjita.

Nikolic Aleksandar