Kosovska me rana pece,
u grudima srce dira.
Tuzan lezem svako vece,
jer nam tudjin srecu bira.
Boga molim, svecu palim
pokraj zida gde ikona stoji.
Nemam cime da se hvalim,
kad mi tudjin sudbu kroji.
Dok stojim kraj tudjeg zida
iz oka mi suza krece.
Bol u grudima srce kida,
znam da dobro biti nece.
Izbeglicke dane brojim
i za pomoc stalno molim.
Pred ikonom tuzan stojim,
osta tamo sve sto volim.
Nikolic Aleksanadra
Nessun commento:
Posta un commento