Vracam se kuci, pesma me prati,
dobro se na kraju zavrsilo sve.
Na kpiji staroj ceka moja mati,
vraca joj se sin iz puste tudjine.
Drhtavim glasom i kroz gorke suze,
zagrli me cvrsto, i rece mi tad',
dok mi ruku lagano uze:
Dobro se drzis, jos si mlad.
Rece mi stara par stvari novih,
kako je kod nas sada u selu.
A ja pored svih reci ovih,
nemo gledah njenu kosu belu.
Rekoh joj tiho, onako od srca,
lepo je ovde majko moja.
Sad srecno tvoje srce kuca,
ovde je mladost prosla tvoja.
Dugo bejah tamo u tudjini,
nista mi lepo donela nije.
Eto vratih se svojoj dedovini,
jer nije moglo srce vise tugu da mi krije.
Ostajem ovde majko pokraj tebe,
da starimo polako i ja a i ti.
Ne mogu da mucim ni tebe ni sebe,
nema nista lepse nego
na svom ognjistu stariti.
Nikolic Aleksandar
Nessun commento:
Posta un commento