OPUSTELA KUCA

Posle dugo godina
da obidjem kucu dodjoh,
stigoh svojoj dedovini
i sokakom prodjoh.

Gledam svoju kucu
a oci mi suze,
Boze mili uvenucu,
kad' je videh tuga me obuze.

Ostali su cetri zida,
sporet stari sa jos malo gara
i na zidu jedna slika,
to bese ikona prasnjava, stara.

Secam se tih dana
kao da juce bese,
setih se i mislih
Boze, kako godine proletese.

Pridjem onoj ikoni staroj,
pogledam sveca u oci.
Rekao bih nesto, ali ne mogu...
Glas mi drhti i u grlu me nesto koci.

A'l osecam kao da i on mene gleda,
rekao bi i on koju.
Ali i njemu se nesto neda,
zato svako nek' precuti gorcinu svoju.

Nose me secanja sve dublje i dublje,
secam se slavlja i svece pored ikone ove.
Vise nema nicega sada, sveca dogorela
a u parznoj kuci se sada gnezde sove.

U krug hodam,
lagano po zidu vucem ruku.
Nemam nista vise da dodam,
i glas mi sve vise ide nekakvom jauku.

Polako se okrenem sporetu starom,
naslonim ruke na prasnjavu tablu.
Tu sam se grejao toplim vrelim zarom,
a sada se samo secam i vidim to kao kroz maglu.

Nekada bese usijana, vrela,
a iz nje je izbijao miris sve jace i jace.
Na tabli su bila mirisna jela,
a iz nutra to bese miris tople proje ili pogace.

Ocajno se odgurnuh rukama od sporeta,
laganim hodom izadjoh vani.
Sedoh na prag i zaplakah,
gde ste sad' moji sirotinjski dani.

Na siromasnom nasem ognjistu
vise vatra ne gori,
nema vise ni starog oca
da pred pocinak molitvu zbori.

Sada je kuca ostala prazna i pusta,
vreme je uzelo pod svoje.
Tu je danima magla gusta,
tu samo osta secanje moje.

Dvoriste zapusteno,
porast'o korov i trava gusta.
Zadnji put pogledah uplakano,
i rekoh: "moja je kuca ostala pusta"

Nikolic Aleksandar