Ucimite mi uslugu i
dajte mi casu vina iz zemlje Srbije,
hocu da mi bas ta casa srce opije.
Moja je zemlja draga meni daleko,
al' se ja nje nisam nikad odreko.
Posaljite mi hladne vode sa kladenca,
I starog vina iz Oplenca.
Da me mine zelja u prohujale dane,
da zalecim malo oko srca rane.
Dajte mi mali grumen zemlje iz mog' kraja
da povratim secanje na rano detinjstvo
i miris zavicaja.
Hocu da pomilujem zemlju na kojoj sam rast'o,
hocu da opipam zemlju na kojoj sam nast'o.
Sa koje sam se nedavno odselio,
hocu da je poljubim i kazem da sam je se uzeleo.
Dajte mi mali busen te zelene trave,posaljite mi list i plod oraha i nese sljive plave.
Da pokazem tudjinima kakvo blago moja zemlja ima.
Da im pokazem i kazem da nije sve u zlatu,
da nije sve u novcu.
Da dok njihov vojnik cuva zlato, nas pastir cuva
vece blago,
cuva kozu, kravu ili ovcu.
I jos mi dajte samo komad crepulje pogace, ili parce proje,
kosulju i jelek, od seljacke vune sto su tkane.
Da me malo podseti na nase zlatne sirotinjske dane.
Kada nismo imali nista a u stvari smo imali sve.
kada nismo znali za tolike izume,
i samo smo zeleli malo mira,
ljubavi i porodicne topline.
Nikolic Aleksandar
Nessun commento:
Posta un commento