PRAVDA SVAKOG' STIZE
Sada i vi znate kako je izgubiti
nekoga bliznjega svoga.
Zasto me to ni malo
ne dodiruje i ne jezi...?
Jer znam da ima Boga
i da se od sudbine ne bezi.

Niste nam dali nikakve sanse.
Pustali ste nato avijanse
da krstare nasim nebom,
vi koje smo mi nekada
hranili sopstvenim hlebom.

Sada se i vasa drzava trese.
I dok vas sama zemlja
polagano guta,
ne mozete izvaditi zrtve
iz obronutog suta.

Sada vasim ulicama
teku neke cudne crvene reke.
Teku reke crvene boje.
Trebali ste znati
da djavo uvek dolazi po svoje.

Sada i Bogu dozlogrdilo je
da gleda vasa ne dela, grehove i nepravde,
i njemu su sada popustili zivci.
Samo, zao mi je dece - oni nisu krivci.

I kako vam se sada svidja
da budete sa one strane straha,
vi koji ste sejali taj strah
i ponasali se prema nama
kao sa pijunima saha.

Dok ste vase bombe
i otrove sejali,
jos ste se i samo cinicno smejali.
kako vam se sada svidja taj isti strah,
sada kada mi zivimo,
od vas polako samo ostaje pepeo i prah.

(posveceno italiji u vreme teskih zemljotresa)

Nikolic Aleksandar