Moje rodno mesto,
kako to zvuci lepo.
To je meni nesto nejmilije,
to je meni nesto sveto.
Tu sam proveo svoje dane rane,
svoje detinjstvo i najlepse svoje dane.
U sokaku malom punom ljubavi.
Svako ko njim prodje,
zeli da ostane.
I sada, ko' da gledam
milu sestru svoju,
kako cuva stado u zaboju.
Kako je lepo u mom rodnom kraju...
Polja se zlate, grozdje se vec bere
i poneka svadba sprema,
sve je isto kao nekad,
samo mene tamo nema.
Sokak mali u srcu mi stoji,
sa njim lakse provodim u tudjini dane.
Samo kad pomislim na njega,
nema vise ni tuge ni bola.
Odmah mi se svane.
Nema ljudi nista lepse
od mesta gde si rodjen,
od staze detinjstva gde si prohodao
i gde si nekad vodjen.
Nikolic Aleksandar
Nessun commento:
Posta un commento