U tudjini tuzne dane brojim,
za zavicajem uvek suza krene,
ej selo moje samoce se ovde bojim
zato za djurdjevdan eto tamo mene.
U tudjini imam brate svega,
a'l najmanje one razonode,
stare pesme Branicevskog kraja
i zubora sa Tockove vode.
Tudjina je teska srcu mome,
nisam na to ja navikao brate.
Dusa hoce na stazama seoskih prela,
i kraj prelepog Grabovackog vrela
opet da prodje u jutarnje sate.
Nikolic Aleksandar
Nessun commento:
Posta un commento