DECI SA KOSOVA

Braco i sestre, deco sa kosova.

Da bar na trenutak zaboravite

nasilja, ubistva, zlocince i vasih bliznjih koste,

dodjite, dodjite nam u goste.

Nije ni kod nas sve zlatno,

ni kod nas ne cvetaju ruze...

Ali ipak, dodji, ti koji znas da sta je bol,

koji znas da postujes sirotinju.

Doji mi brate, setro i druze.

Vi kojima je dosta svega,
koji morate da zivite od danas do sutra.
Dodjite nam, bar malo zaboravite na njega,
na zlocinca vase slobode, slobodnog sna,
veceri i slobodnog jutra.

Vi koji u nemirnim nocima
i budni sanjate o slobodi.
Vi koji morate na silu da odrastete.
Dodjite nam u goste da se i vi malo

osetite kao ribe u vodi.

I da ne morate vise o tome da mastate.

Nemojmo braco gnev siriti.

odbimo im to na glupost.

jer to nikuda ne vodi.

Bog odozgo gleda,

verujte da ce se sve smiriti.

Zivecete kao pre, u pesmi miru i slobodi.

Nikolic Aleksandar