Pagine

venerdì 15 ottobre 2010

SELJAK

Ne stidim se sto sam seljak,

sto sam rast'o u zemlji seljaka.
Sto na moga pradedu podsecam
i po malo licim.
Ne stidim se,
vec priznajem da sam seljak,
priznajem i time se dicim.

Ne stidim se sto su mi ruke

uvek crne od gara.
Sto mi se ispod noktiju krije
prasina.
Crne su mi od postenog rada,
od plodne zemlje, cadjavog gara
i pusnickog mirisnog dima.

Kada mi kazu da su mi crne da me uvrede,

sami sebe ponizavaju, to mene ni malo ne dirne.
Jer za razliku od njihovih ruku sto Bogu ni malo ne iste,
Moje ruke,
garave jesu al' su savesno mirne.
Prljave jesu, al su savesno ciste.

Moja je narav seljacka,

obicaje stare postujem i slavim.
Sajkacu nocim, s'tri se prsta krstim,
za kragnom mi bosiljak a u dzepu lukac.
kad se peva himna, ja sa himnom klicem.
volim da psujem a kad' pricam obavezno vicem.

'Leba bez motike nikako ne ide,

njiva nam je svima i sestra i majka,
oni koji od tog beze treba da se stide
jer je za seljaka
iz traktora u mercedes ipak samo bajka.

Seljak jesam,

seljak u mladosti.
I moje srce je puno ljubavi, pesme i radosti.
Seljak je uvek znao kako da se postavi,
bilo da se puca ili da se slavi.

Zato znajte ljudi, braco, vi moji seljaci,

ne stidide se toga,
ne stidite se vec se dicite
sto na svoga pra-dedu licite.
Sto vucemo nasih predaka gene,
sto seljacka krv tece i kroz nase vene.
Ne stidite se vec uz pesmu zapevajte i samo jedno znajte:
Da od seljaka nema veceg' veseljaka.

Nikolic Aleksandar

Nessun commento:

Posta un commento