TUZNI PIJANAC

jadnik neki sam za stolom sedi,

tuzno u jednu tacku gleda,

pogled mu se polagano ledi.

Necega se seca, cega, to samo on zna,

nije to lako kada muka spopadne coveka.

U ruci mu casa drhti,

da nategne ne bi smela.

placljiv pogled usmeri ka casi

a hladni znojevi liju mu sa cela.

Pustite tog coveka,
pustite ga neka pije.
Zar ne vidite da do zivota
njemu vise nije.

U kafani svoj sto ima,
svake noci za njim sedi.
Sedi za njim, suze gorke lije,
svake noci isto pice pije
i u casu tuzno gledi.

Od velike tuge kosa mu je rano
pocela da sedi,
propao je nacisto i
njegov zivot nista sad vise ne vredi.
U drhtavoj ruci stoji jedna slika.
To je slika jedne zene
i ona je pocela da bledi.

Propio se zbog nje
prokockao ceo zivot svoj,

ostao je bez icega i ikoga na svetu,

jer sve ono vredno cak i zivot svoj

taj covek je poklonio njoj.

Zato sada svakim danom tuguje i pije,

zato njemu vise do zivota nije.

kad' se ona u njegov zivot vrati

tad' ce i on prestati da pije,

tad' ce on prestati da pati.

Nikolic Aleksandar