ZAO MI JE STO DOCI NE MOGU
Slava se blizi, slavlje se sprema,
a ja u tudjini lijem gorke suze.
Ne mirim se s'time da me kuci nema,
neka me jeza oko srca obuze.

Ovde sam brate svima neznanac,
pusta je tudjina i ta njena svita.
Jos samo jedan prolaznik i stranac,
tudjim svetom skitam, niko slavu da cestita.

U tudjem svetu u crkvu idem,
suza mi brate lije niz lice.
Krijem se da me ljudi ne vide,
hej moj zivote, pusta izdajice.

Pisem ocu pismo da slavu cestitam,
kvasim papir suzom koja kane.
Hocu da ga za zdravlje upitam,
a srce u grudima kucne pa zastane.

Pozdravi mi oce majku,
moga brata i milu mi seku,
koji sutra slavski kolac seku.
Neka piju vino, nek' se mole Bogu,
zao mi je sto doci ne mogu.

Nikolic Aleksandar

    KRIMINAL

Iz banke je sinoc
ukradena vreca blaga,
za pociniocem k'o i uvek
intezivno jos se traga.

Ocigledno da kriminal
ne kaznjeno prolazi,
sve teze i teze
vreme nama dolazi.

Ne znam dal' su gore bile,
devedesete il' ove sada.
Svi sanjaju dobre vile,
i retko ko zivi od postenog rada.

Nikolic Aleksandar　

SECANjE NA OBICAJE
Secam se proslih dana,
dok bejah jako mali.
Da se krstim ucila me nana,
u crkvu me roditelji slali.

Za praznike nase svi smo odlazili,
u crkvi nasoj Bogu se molili.
Tamo smo nedeljna jutra provodili
i mnogo smo srecni tih dana mi bili.

Gase se polako nasi obicaji
i navike nase nestaju lagano.
Niko danas u crkvu ne ide
ostalo je u nama jos secanje samo.

Nikolic Aleksandar

PRAVOSLAVNI PRAZNICI
Kad' je neki praznik ja u crkvu idem,
prekrstim se na kapiji i vrata poljubim.
Udjem onda unutra i ikonu celivam
sve dok zivim brate ja veru ne gubim.

Kad' je krsna slava, nosim poskur tamo
da prerezem kolac kao sto su preci,
dok smo zivi brate nastojati trebamo
sve sto smo naucili da prenesemo deci.

Kad' je Bozic odlazimo po badnjake suve
odnosimo u crkvu, palimo za zdravlje,
unosimo slamu, jedemo na podu,
tako je i Isus i celo pravoslavlje.

Uskrs kada dodje, farbaju se jaja,
obicaji to su nasi od davnina,
crveno se jaje ostavlja da cuti,
kazu tako valja, nesrecu ne sluti.

Nikolic Aleksandar

         MOJI BOZEVCANI

Svaki vikend meni sunce grane,
kad' idem da vidim moje Bozevcane.
Kad' ugledam selo meni srce stane,
vidim moje drustvo, moje Bozevcane.

Nisam covek koji voli more,
za to volim zore kraj Homoljske gore.
Svake noci sanjam iste snove,
sanjam staru majku kako mene zove.

Nemam brate u tudjini nista,
ne dam korov da mi raste oko ognjista.
Vraticu se brate svome rodnom selu,
njemu cu pokloniti svoju dusu celu.
I necu vise sudbu u tudjini kleti,
vraticu se kuci, tamo i umreti.

Nikolic Aleksadnar

U SRCU TE NOSIM
Moji snovi sa tugom se bore,
osta srce kraj Homoljske gore.
Nostalgija godinama vlada,
daleko sam od svog' rodnog grada.

Sta docekah moj rodjeni brate,
da se Srbi sad' po svetu pate.
Sad' u svetu slavim krsnu slavu,
i spominjem ja Srpsku zabavu.

Harmonika svira u tudjini,
pevam pesmu mojoj dedovini.
U veselju docekacu dane,
da obidjem moje Bozevcane.

Hej Bozevcu, nosim te u srcu,
raspevanog kao sto si bio.
I ako si daleko od mene,
jos uvek si mi isto tako mio.

Nikolic Aleksadnar

SANjAM DA SE VRATIM
Na kalendaru zapisujem dane,
brojim ih brate i brisem oci.
Ne dam suzi iz oka da kane,
a srce mi lupa, hoce da iskoci.

Dusa mi pati za rodnim krajem,
dusa pati a srce mi jeca.
Da odem tamo sve ovde dajem,
tamo smo se brate igrali k'o deca.

Ovde nema rodbine, nema prijatelja,
pisma brate ni od kog' ne stizu.
Nema ovde pesme ni veselja,
i dani se ovde k'o djerdani nizu.

Dugi su dani a jos duze noci,
u tudjem svetu gde nema svoga.
Sanjam o tome kad cu kuci poci,
da odem tamo ja molim Boga.

Nikolic Aleksandar　
　　

POVRATAK IZ TUDJINE
Jutarnja rosa na cvecu pociva,
vracam se kuci u novom odelu.
Pusto je polje i svaka njiva,
ni zive duse nema u selu.

Pusto je konopljiste i basta svaka,
izdanje ne moze bledje,
sretoh jednog malog decaka
kako se igra sred necije medje.

Pozdravi se sa mnom, torbu mi uze
i bratski me zagrli tad',
pa rece tiho brisuci suze:
doro se drzis, jos si mlad.

Sescu malo da srce predahne,
o kuco rodna ti si mi spas.
Reci ce komsije: eno ga dosao umre
na rodnom pragu k'o pas.

Ulazim u svoju kucu staru,
U stali rice stoka,
a paucina drema na ormaru,
suza mi brate krenu iz oka.

Zavese sa prozora spale,
veliki drveni sto na sredini,
kraj kreveta moje stare sandale,
dugo bejah tamo u tudjini.

U ormaru staro odelo i neki kaput staroga strica,
kraj prozora neka pocepana vreca.
Na zidu klepac i kosilica
i jedna kutlaca malo veca.

S'tugom se secam godina tih
a proslo je brate tek nekih pet.
I danas tamo u tudjem svetu
imam sve a nemam nista
fali mi vatra sa mog ognjita.

Nikolic Aleksandar

MOME RODNOM GRADU
Jedan gradic kraj morave
uspomene moje cuva.
Tu svi moji jos borave,
tu kosava hladna duva.

U srcu ga uvek nosim
dok daleko srce jeca.
Uvek s'njim se ja ponosim,
igrasmo se tamo kao deca.

Mali gradic a veliki ljudi,
ponos svoj nikome ne daju.
U meni to secanje iz detinjstva budi
dok ziveh tamo u tom' lepom kraju.

Kilometrima dok mi je daleko,
cesto proseta on kroz moje snove.
On ne nosi ime tek onako neko,
- Pozarevac on se zove...!!!

Nikolic Aleksadnar

DALEKO SAM OD BOZEVCA
Pitaju me dal' sam srecan,
a suza mi kvasi lice,
Daleko sam od Bozeva
i od moje porodice.

Ako ti se ja ne vratim
i zivotom tuznim
nastavim da zivim,
u srcu te znaj uvek nosim
i lepoti tvojoj ja se divim.

Najlepsi si jutrom ranim
i kad rujna zora svane.
Tebi pevam oj Bozevcu,
tu provedoh srecne dane.
Tebi pevam oj srbijo,
kad' cu doci brojim dane.

Nikolic Aleksandar

BOZEVAC

Ja sam Srbijanac
od pozarevca grada,
ali u tudjini
zivim brate sada.

I tako ja lutam
sad' po svetu belom,
a u dusi patim
ja za rodnim selom.

Bozevac je selo malo
smesteno na bregu,
to je mesto brate
gde se Srbi legu.

To je malo u Srbiji mesto
smesteno kraj
Homoljske planine,
a ja zivim u tudjini
zeljan dedovine.

U poslednje vreme
sanjam kako mene zove:
dodji moje cedo,
dodji noci ove.

U mislima imam
samo jednu zelju,
da prosetam selom
u pesmi i veselju.

Da mi je da setam
mojim rodnim selom,
samo to je zelja moja
u ovom svetu belom.

Nikolic Aleksandar - CUKE - hugo

DA LI ZNAS
Da li znas kako je
kad se nocu iz sna budis...?
kad' pokusavas da zaspis
ali uzalud se trudis...?

Da li znas kako srce
ostavljeno boli...?
Da li znas kakav je osecaj
kada je daleko onaj koga srce voli...?

Da li znas kako izgledaju
uplakane oci...?
Da li znas kako je cekati uzalud nekoga
koji nece doci...?

Da li znas kako je videti
osobu u ocima druge zene...?
Da li znas kako je traziti u drugoj
oci tvoje snene...?

Da li znas kako je
kada se uzalud voli...?
Da li znas kako srce
usamnjeno boli...?

Da li znas kako je kao "spawati"
a pritom ipak budan biti...?
Da li znas kako je,
nocu neprestano suze liti...?

Da li znas kako je zaljubljen biti...?
Da li se to moze sakriti...?
Da li znas koliko zaboravljam na sve oko sebe...?
Cak i dok tudje usne ljubim ja mislim na tebe...!!!

Nikolic Aleksandar

PUSTO OGNjISTE

Setam sokakom
a srce mi jeca,
tu smo se nekad'
igrali k'o deca.

Ognjiste pusto,
avlija prazna,
teska je ova
Bozija kazna.

Korov mi raste
kraj ograde moje,
gde stara visnja nekada bese,
sve je vreme sada
uzelo pod svoje
od kako oba
dede pomrese.

U mome sokaku
sve je ljudi manje,
vremenom polako
pusti necije imanje.

Tako korov raste
i sred moga dvorista,
nema ovde nikog,
nema ovde nista.

Niko za to nije kriv,
sami smo mi krivi.
Svako od nas zdrav i ziv
a ovde ne zivi.
　
Nikolic Aleksandar

''...niko nije toliko dobar kako bi mogao da bude ako se jos potrudi...''

DRUGARICA
Samo ona sto me drzi uvek
nasmejana lica,
samo jedna i jedina
moja drugarica.

Uvek tu za nju
i njene probleme,
kao sto je ona
uvek tu za mene.

Celi zivot ako treba
posvetio bih njoj,
ma i da opasnost vreba
zivot bih ja dao svoj.

Poverenje koje se
godinama stice,
prijateljstvo tako lako
niko ne porice.

Prijatelji uvek bili
i ostacemo uvek,
ja i Ana prijatelji
od sad' pa zauvek.

Nikolic Aleksandar

DEDOVE RECI
Jos dok bejah mali
rekao mi deda,
danas svako sine
samo korist gleda.

Pazi sa kim delis
postelju i hleba,
tesko danas nadjes
ono sto ti treba.

Nikad ne smes da dozvolis
da zbog tebe iko pati,
kako ti sa drugima,
tako se i tebi vrati.

Djavo sine ne ore, ne kopa
vec svoju zrtvu danonocno trazi,
pazi na svoj obraz
ne zivi se od lazi.

Ti u oci svakog' gledaj
uvek u zivotu,
ponos i dusu svoju nedaj
cak ni za lepotu.

Obraz sine nije djon!
kad' zivotu samar lupis,
moze da ti vrati on.
Srecu nemas gde da kupis.

Obraz sine nije djon,
zato nedaj da se prlja,
ne dozvoli da na njemu
celi zivot stoji mrlja.

Nikolic Aleksandar

OBOJE SMO KRIVI

Sta li sam to video u tebi,
sta me to vuce ka tebi,
nikako ne mogu da objasnim sebi.
Ali znam da vise nikada sa tobom ne bi.

Tvoj ponos te vodi daleko,
cak i vise od onog sto jesi,
mislis da si nesto i neko,
a u stvari ni sama ne znas sta si i gde si.

Htela bi da se promenis,
pravis se dobra, nevina i u dusi cista,
ali u stvari ostajes uvek ono sto jesi,
ostajes uvek ona ista.

I sa tobom se nikad ne zna:
sta, gde, kako i kada,
jer lepo kaze izreka stara: "
vuk dlaku menja ali cud nikada"

Zasto trazis krivce u drugima,
kada znas i sama
da krivci nisu u drugima,
krivci su u nama.

I zato, ne diraj u proslost,
od nje se ne zivi.
ne diraj vec kazi: oboje smo krivi.
Nikolic Aleksandar

ZAL ZA SELOM U TUDJINI

U tudjini tuzne dane brojim,
za zavicajem uvek suza krene,
ej selo moje samoce se ovde bojim
zato za djurdjevdan eto tamo mene.

U tudjini imam brate svega,
a'l najmanje one razonode,
stare pesme Branicevskog kraja
i zubora sa Tockove vode.

Tudjina je teska srcu mome,
nisam na to ja navikao brate.
Dusa hoce na stazama seoskih prela,
i kraj prelepog Grabovackog vrela
opet da prodje u jutarnje sate.

Nikolic Aleksandar

ODBRAMBENA PESMA

gledajte sada sta nam rade,

da li je to normalno,

da li je to ljudski...

Na nase crkve, svece i znamenje
sada oni, bacaju kamenje.
A mi stojimo i gledamo skrstenih ruku
i oko toga ne dizemo nikakvu buku
kao da oni to u njihovoj drzavi rade
i kao da to nije nista,
a oni polako od nasih prave njihova dvorista.
jer ih evropa kazu brani.
jer je i amerika kazu , na njihovoj strani.
Ma kakva amerika,
ma kakva evropa,
bilo bi bolje da ne slusamo nikoga,
nego da branimo nasu dedovinu i nase ognjiste
i to iz ovih stopa.
Jedni krive cetnike a drugi kumuniste,
epa, hajde, sada kad je gusto
udarite slozno pa se dokazite,
osim ako kukavice niste...
Posto ipak ne mozemo nista,
neka, i ne treba.
Ali ja znam, doci ce dan kada ce i oni moliti,
traziti milost i malo parce slobodnog neba...
Pa ako je Bog pravedan, kao sto jeste,
recite, da li im to parce dati treba...
Nasu veru oni bi da sruse,
kao da je to stara ograda
napravljena od prvog maha.
A ne znaju da se srbin za svoju veru bori
od prvog pa do poslednjeg daha.
I ne znaju da je Bog na nasoj strani,
da Srbin svoje neda, da Srbin svoje brani.
A ono najvaznije sto bi trebali da znaju jeste to da:
Zivece ovaj narod i posle zlobnih pasa,
jer i Bog je Srbin, nebesa su nasa...

Nikolic Aleksandar

MOJE RODNO MESTO

Moje rodno mesto,
kako to zvuci lepo.
To je meni nesto nejmilije,
to je meni nesto sveto.

Tu sam proveo svoje dane rane,
svoje detinjstvo i najlepse svoje dane.
U sokaku malom punom ljubavi.
Svako ko njim prodje,
zeli da ostane.

I sada, ko' da gledam
milu sestru svoju,
kako cuva stado u zaboju.

Kako je lepo u mom rodnom kraju...
Polja se zlate, grozdje se vec bere
i poneka svadba sprema,
sve je isto kao nekad,
samo mene tamo nema.

Sokak mali u srcu mi stoji,
sa njim lakse provodim u tudjini dane.
Samo kad pomislim na njega,
nema vise ni tuge ni bola.
Odmah mi se svane.

Nema ljudi nista lepse
od mesta gde si rodjen,
od staze detinjstva gde si prohodao
i gde si nekad vodjen.

Nikolic Aleksandar

DALEKO JE SRBIJA

Daleko je Srbija,
daleko sam od nje ja,
tamo mi je drustvo staro,
tamo mi je rodbina.

Da mi je da vidim
moju zemlju milu,
gde me majka nekad'
ljuljala u krilu.

Gde sam prve reci
prozborio brate,
voleo bih opet
tamo da me vrate.

Uzeleo sam se brate
onih nasih prelepih livada i polja
i prelepe hladne vode
sa vrela Homolja.

Uzeleo sam se nasih suma
i zelenih dolja,
ostali su snovi moji
ispod Homolja.

Tamo gde je Bozevac
i Homoljska planina,
to je rodno mesto moje
- moja dedovina.

I draze mi je nase
sa sokaka blato
no' njihovi rubini,
srebro ili zlato.

I ostajte kuci braco moja mila,
ne trazite djavola u tudjini pustoj.
Nije sve u tome da vas krasi svila,
tamo ce vam zivot biti k'o u magli gustoj.

Nikolic Aleksandar

TUZNA SETNjA

Setam lagano
ulicom praznom
u gluvo doba noci.
Sam sa svojim bolom
k'o Bozijom kaznom,
nadam se da ce proci.

Al' samo tama ovde je brate
i niceg vise nema,
gluva tisina i jedna lutalica
sto pokraj puta drema.

Upitah njega, mozda je pozna
jer tu je svako vece,
rekoh da mi javi ako sta dozna
jer srce me zbog nje pece.

Nikolic Aleksandar

MORAVA
Oj moravo moja reko
od tebe sam ja daleko.
Kad' se vratim jednog dana
zarasce na srcu rana.

Morava mi u snovima
pokraj srca tece,
ja Moravu moju sanjam
skoro svako vece.

Nekada se brate
u zelji probudim
jer ja sanjam cesto
da Moravu ljubim.

Kad' se setim sele
ja morave vode,
upitam se tuzno
gde mi mladost ode.

I dok tudja reka
sad zubori i tece,
ja moravu moju sanjam
skoro svako vece.

Nikolic Aleksandar

VIDIS LI ONU TRAVU
Vidis li onu travu
kako se zeleni...?
A vidis li ono sunce
kako se u daljini zuti...?

Moje srce od kuce daleko
nesto cudno sluti,
zavicajna lepota
sad' zivi u meni.

Vraticu se jednog dana,
prosetacu ponovo tom'
zelenom travom.
Iz detinjstva ranog pece stara rana
i u grob cu otici sa tom bolnom ranom.

A toj rani ljutoj
ja ne nadjoh melem,
jer je zivot u tudjini
gorak kao pelen.

A ono sunce i zelena trava,
ostace zauvek u snovima mojim,
moj zavicaj jos u mome srcu spawa
i ostace tu sve dok ja postojim.

Nikolic Aleksandar
　

USPOMENA IZ RANOG DETINJSTVA

Uspomena jedna
iz ranog detinjstva,
jos uvek me boli
kad' se na nju setim.

Eh sto nisam ptica
pa da do svog doma
lagano odletim.

I opet bih gnezdo
u svom kraju svio,
tamo gde sam rasto'
gde sam se rodio.

I nikada vise
ne bih nigde oso,
jer najbolje znam
sta sam ovde proso.

Nikolic Aleksandar

UJAK I SESTRIC

Neka ti srce pukne od miline,
kada u rodni kraj ti dodjes sine.
Kada vidis svoju sestru milu,
kako ljulja malog sestrica na krilu.

Pridji joj i uzmi ga u narucje svoje,
zagrli, poljubi najmilije tvoje.
Na polasku u tudjinu to je tvoja zelja bila,
kad se vratis da se uda tvoja sestra mila.

Da ti rodi sestrica, andjela, prvenca,
koji nece imati ni u cemu premca.
Zato sine ti veceras u kafanu podji,
pa do prvih petlova ti kuci ne dodji.

Nek' se pije sine sve do zore rane,
nek' se casti za sestrica dok jutro ne svane.
Nek' se toce raznorazna pica,
nek' se pamti kada casti ujak za sestrica.

Nikolic Aleksandar

SRBIN

Ko do sada nije znao
neka sada zna,
Srbin mi je deda bio,
srbin sam i ja.

Pred oltarom klecim
i Bogu se molim,
Srbiju na svetu
ja najvise volim.

Svi se cude zasto
ja opanke nosim
i na glavi imam
pra-dedovu sajku.

Obicaje svoje
postujem i volim,
svoga starog oca,
svoju staru majku.

S'tri se prsta krsti
moja desna ruka,
ucio sam cirilicu
Karadzica Vuka.

Na vratima obavezno
ja tri puta kucam,
a na slavlju brale
iz tandzare pucam.

Sto se dicim ja s'tri prsta
narod svasta kaze,
a ne zna da tri puta
Bog prasta i pomaze.

Nikolic Aleksandar

RODNO SELO MOJE
Ja sam rodjen u Srbiji,
u Branicevskom kraju.
Ja sam brate rodjen
u seoskom raju.

Gde me mesto sata
zorom budi pevac,
to je selo moje,
zove se Bozevac.

Kroz to selo reka
ni jedna ne tece
ali ipak selom
mali potok tece.

Nastanjeno blizu
Homoljske planine,
oj selo moje
volim tvoje ime.

Nikolic Aleksandar

REKO
Imas li reko
ti neko ime?
Reci mi kako
se zoves ti?

Da mogu da ti
pesme pisem,
pesme o nasoj
ljubavi.

Reci mi reko
ti ime svoje,
jer kraj tebe mi ostase
uspomene moje.

Kraj tebe reko
ja se zaljubih,
na obali tvojoj
ja nju poljubih.

Nikolic Aleksandar

PROPALICA

Besposlicar i pijanac
postao sam zbog tebe ja.
Policiji uvek mamac,
uvek rupa zakona.

Kazu da sam propalica,
svako kaze i ne krije.
Uvek mamurnoga lica
jer do zore s'drustvom pije.

U kafani s'drugovima
stalno pije i tuguje,
stalno sam u dugovima,
uvek nekom dugujem.

Svako vece proklinjem te,
uz suze i gorka vina.
U psovkama spominjem te
sto mi uze naseg' sina.

Prokleta si oj sudbino,
sta ucini ti od mene.
Ostade mi samo kafanski sto,
izbledele usponome.

Nikolic Aleksandar

PROKLETA JE ITALIJA

Prokleta je Italija
i zlato sto sja,
sta mi vredi ovaj pasos
kad' kada vizu nemam ja.

Prokleta je Italija
i euro sto sja,
srce ce mi puci brate
jer nemogu kuci ja.

Ne treba mi ni
srebro ni zlato,
'ocu kuci
da se vratim bato.

Odvezi me
do puste granice,
ja cu potom peske
duz' one ravnice.

Ne treba mi blago
ni drago kamenje,
hocu samo nasu golet
i nase kamenje.

Ne trebaju mi
njihovi rubini
ni njiho zlato,
hocu nase bare,
hocu nase blato.

Nikolic Aleksadnar

PRICA JEDNOG DETETA
Ovo je prica
jednog' deteta,
koji celi zivot stalno
nekom' smeta.

Ovo je prica
njegovog zivota,
koji gazni
poput nekog skota.

Rodjeni ga otac ostavio,
kasnije je otisla i majka,
njegov zivot poce
kao tuzna bajka.

Nikad nije imao
k'o sva druga deca,
srce nije prestajalo
danima da jeca.

Srecnim su ga cinile
i najmanje sitnice,
ziveo je zivot
jedne lutalice.

Nije znao sta je
decjije radovanje,
nikad' nije ostetio
toplo milovanje.

Njega zivot
nikad' nije mazio,
od samog' pocetka
zivot ga je gazio.

Nikolic Aleksanar

PRAVI SRBIN

Hteli su nas katoliciti,

hteli su nas poturciti

ali Srbin pravi

osta pravoslavac

i celome svetu

za ratove mamac.

Tamo gde su

svi ratovi vodjeni,

tu su Srpski

sinovi rodjeni.

Nisu dali ni hodzi ni papi,
da nam nasu crkvu dira
da nam nase seme wapi.

Branio je uvek svoje,
branio je svoje medje.

Branio je Srpske boje

i nije dao tudjinu

granicu da predje.

Sa sajkom i puskom

branio je svoje.

Sajka i opanak

pravi Srbin to je.

I pravi se Srbin nikad'

ne odrice svoga

i uvek se bori

"sa verom u Boga".

Nikolic Aleksandar

PRAVDA SVAKOG' STIZE
Sada i vi znate kako je izgubiti
nekoga bliznjega svoga.
Zasto me to ni malo
ne dodiruje i ne jezi...?
Jer znam da ima Boga
i da se od sudbine ne bezi.

Niste nam dali nikakve sanse.
Pustali ste nato avijanse
da krstare nasim nebom,
vi koje smo mi nekada
hranili sopstvenim hlebom.

Sada se i vasa drzava trese.
I dok vas sama zemlja
polagano guta,
ne mozete izvaditi zrtve
iz obronutog suta.

Sada vasim ulicama
teku neke cudne crvene reke.
Teku reke crvene boje.
Trebali ste znati
da djavo uvek dolazi po svoje.

Sada i Bogu dozlogrdilo je
da gleda vasa ne dela, grehove i nepravde,
i njemu su sada popustili zivci.
Samo, zao mi je dece - oni nisu krivci.

I kako vam se sada svidja
da budete sa one strane straha,
vi koji ste sejali taj strah
i ponasali se prema nama
kao sa pijunima saha.

Dok ste vase bombe
i otrove sejali,
jos ste se i samo cinicno smejali.
kako vam se sada svidja taj isti strah,
sada kada mi zivimo,
od vas polako samo ostaje pepeo i prah.

(posveceno italiji u vreme teskih zemljotresa)

Nikolic Aleksandar

PONOS MOGA RODA
Dosli brate jednog dana
u selo vojnici,
video sam moga dedu,
prepozn'o na staroj slici.

Imao je dugu bradu,
kokardu na glavi,
po tome se oni znadu
bio je on cetnik pravi.


Ratov'o je za svog kralja,
predav'o se nije,
on je ponos moga roda,
zasto da se krije.

Ginuo je za svog kralja,
za njega zivot dav'o,
klice sad' i cela ralja
imao si deda pravo.

I najteze kad je bilo
on je is'o prvi,
za slobodu Srbinovu
prolivao mnogo krvi.

Nikolic Aleksandar

POKRAJ MLAVE
Ljubio sam na rastanku
jednu zenu kose plave,
ljubio je pokraj jedne
hladnjikave reke mlave.

Uspomenu na tu zenu
odnela je reka mlava,
uspomena na tu ljubav
jos u mlavi danas spawa.

Nikad za nas nisu znali,
vesto smo se uvek krili,
potajno smo pisma slali
i kraj mlave se ljubili.

Zato danas nikog nema
da se na tu ljubav seti,
samo ja i reka mlava
i po neka ptica sto kad-kad proleti.

Nikolic Aleksandar

PISMO BRATU
Napisah ti pismo
pobratime moj,
samo da te upitam
kako vam je kuci..?

Sa cela mi kaplje
neki hladan znoj
cini mi se k'o da ce mi
moje srce puci.

Vidjas li mi staru majku
sta li radi tamo sama,
dal' mi vidjas milu seju
ne vidjam je godinama.

Vraticu se skoro tamo
doci cu vam u vas kraj,
nikad' vise necu 'amo
sve je ovde tuzno znaj.

Nikolic Aleksandar

OPROSTAJNA

Odlazim ti draga

ostavljam te znaj,

jer zivotu mome

dosao je kraj.

Al' ne brini mila
dolazicu cesto,
u snovima tvojim
gde mi je i mesto.

Kada padne tiha noc
ti se seti mene,
sada neko lezi sam
i nije kraj tebe.

A kad' vidis zvezdu
kako nezno silazi sa neba,
ti pozeli ono sto ti
u zivotu treba.

ja tad' bicu gore
molicu za tebe,
nikad za moju smrt
ti ne krivi sebe.

Znaj da te volim
i od tog' ne bezim,
znaj da si mi u srcu
i dok mrtav lezim...!

Nikolic Aleksandar

OJ SRBIJO MILA MATI
Oj Srbijo mila mati,
uvek cu te tako
sa ponosom zvati...!

Volim sve u tebi
i uvek te nosim
sa sobom u sebi...!

Volim tvoje jeseni i leta,
proleca i zime,
oj Srbijo majko moja
volim tvoje ime...!

Sa ponosom uspravno stojis
i nikoga se ti ne bojis.
Sa pravom si trn u oku
svima oko sebe
i sa pravom odbijas zlotvore od sebe.

Nikolic Aleksandar

            MAJCINO  PISMO

U pustoj tudjini pisem majci pismo,
pet punih godina videli se nismo.
Nismo se mi videli majko od davnina
jesi li se uzelela majko svoga sina...?

Pijete li vodu sa starog bunara...?
Pisi svome sinu,
pisi majko stara.

Pisi meni sta mi radi moje lepo selo,
idete li opet k'o nekad' na prelo...?
dal' je joste pesma kao sto je bila,
imal' joste veselja i onog glasa mila...?
Odgovara majka sinu na to pismo,
sine kolk'o godina videli se nismo.
Ja sam dobro i zdravo, sve mi dobro ide,
samo mogu dusmani meni da zavide.

Al' me sine ubi ova moja tuga,
izgubio si prijatelja, svog' najboljeg druga.
Dao je on zivot branec' svoje selo,
hteo je sacuvati nase staro vrelo.


Sad ne pijemo vise vodu sa starog bunara,
slusaj sta ti prica tvoja majka stara.
Nije vise bunar gde je nekad' bio,
nema vise vode sto si nekad pio.

Svi su ljudi odavno otisli iz sela,
nema vise bunara ni obliznjih vrela.
Od kako su oni napustili selo,
ne cuje se pesma a nema ni prelo.

Ali nisu presusila samo nasa vrela
i druga su sine izgorela sela.
eno selo pored, kak' se bese zvase,
tu udjose ustase kazu: sad je nase!

Ne cuje se vise mili glas slavuja,
kao da je selo progutala guja.
Izgubljeno ovde mnogo je zivota,
tol'ka mladez poginula, jad je i gre'ota.

Sad' se samo cuju gavranovi sivi,
nema vise sine niko tu da zivi.
Nema vise ovde ni voda ni struja,
od kako je sine tud' prosla "oluja"...

Nikolic Aleksandar

KRALJEVA POSETA

Srpski barjak se viori
na sred nase Ravne gore,
tamo Draza sada zbori
cetnicima da se bore.

Oko njega slavne vodje,
s'leva Djujic, s'desna Kale.
Ceka kralja da mu dodje,
za to vreme svi ga hvale.

Pricaju o cika Peri
da ljudina on je prava,
niko nije s'njim po meri,
nije kralj za badava.

Cekaju ga zeljno borci
da vide tog' div junaka,
sve krsni i mladi borci
junaci od predaka.

Iz daljine galop stize,
sve je blize i sve blize.
Presao je Pera Ralju,
sa osmehom borci klicu:
dobro dosao nam kralju!!!

Nikolic Aleksandar

IZBEGLICA
Kosovska me rana pece,
u grudima srce dira.
Tuzan lezem svako vece,
jer nam tudjin srecu bira.

Boga molim, svecu palim
pokraj zida gde ikona stoji.
Nemam cime da se hvalim,
kad mi tudjin sudbu kroji.

Dok stojim kraj tudjeg zida
iz oka mi suza krece.
Bol u grudima srce kida,
znam da dobro biti nece.

Izbeglicke dane brojim
i za pomoc stalno molim.
Pred ikonom tuzan stojim,
osta tamo sve sto volim.

Nikolic Aleksanadra

CEZNJA ZA SINOM
Pokraj kuce stare jedna zena stoji,
navaljena na plot duz sokaka gleda.
Suza bi da kane al' se suze boji,
da joj lice kvasi ona suzi ne da.

Dok cvor na marami drhtavom rukom veze,
kao da joj srce to sve vise steze.
Da pogleda duz sokaka naginje se i na plot leze,
a suze joj iz ociju pocinju da beze.

Ona ceka sina da sokakom prodje,
ceka sina da joj iz tudjine dodje.
da poljubi njeno uplakano lice,
lice jedne tuzne starice.

Tuzno ona provodi i dane i noci,
ceka sina kad ce iz tudjine doci.
ceka sina da se iz tudjine vrati
da i njeno srce prestane da pati.

Aleksandar Nikolic

BROJANICA
Oj Srbine
ne stidi se toga,
ti si pravoslavac
i veruj u Boga.

Kada suzu vidis
na svom licu,
cvrsto stegni
svoju brojanicu.

Suza nece pasti s'lica tvog,
pomoli se,
budi jak.
Milostiv je gospod Bog.

Brojanica mala
sto na ruci sija,
to je simbol vere
imam je i ja.

Kad' te muke snadju,
kada ne znas sta ces
sam sa samim sobom,
ti cvrsto je stegni,
razgovar s'Bogom.

Brojanicu s'krstom
nose pravoslavci,
to je simbol vere,
to su Srpski znaci.

Brojanica - pravoslavlje,
a znacenje njeno:
sreca, sloga, zdravlje.

Nikolic Aleksandar

BOZEVAC
Ja sam Srbijanac
od Pozarevca grada
ali u tudjini
zivim brate sada.

I tako ja lutam
sad po svetu belom,
a u dusi patim
ja za rodnim selom.

Bozevac je selo malo
smesteno na bregu,
to je mesto brale
gde se Srbi legu.

To je malo u Srbiji mesto
smesteno kraj
Homoljske plnaine,
a ja zivim u tudjini
zeljan dedovine.

U poslednje vreme
sanjam kako mene zove,
dodji moje cedo,
dodji noci ove.

U mislima imam
samo jednu zelju
da prosetam selom
u sreci i veselju.

Da mi je da setam
mojm rodnim selom,
samo to je zelja moja
u ovom svetu belom.

Nikolic Aleksandar

BOLNO SECANJE
Jos zamisljam
zvono na zvoniku,
nase kolo,
usnu harmoniku.

Vrucu proju,
opanke od gume,
moj Bozevac
i Homoljske sume.

U secanju
ostade mi kuca,
zuta proja
i pogaca vruca.
U tudjini
jedna dusa place,
zbog ognjista
i crepulje pogace.

Sve cu dati
samo da se vratim,
da ja brale
vise tu ne patim.

Nikolic Aleksandar

TAMO GDE JE I MOJ DEDA

SVOJE GNEZDO SVIO
Po svetu lutam i trazim bolje,
za bolji zivot ja trazim mesta.
Al' srce hoce njegovo polje,
jer ovde nikad' plakati ne presta.

Tuguje srce i dusa pati,
nesto ih opet gusi i boli.
Na svoje ognjiste hoce da se vrati,
jer tamo osta sve sto ono voli.

Daleko odavde, negde preko mora,
gde i sunce nekako drugacije sija.
Tamo gde osvice najdivnija zora,
nalazi se brate moja Srbija.

Svaka ptica svome jatu hrli,
pa i ja cu jednom svome jatu poci.
I mene ce neko iskreno da grli
kada stignem tamo jedne tople noci.

Ceka majka Srbija sinove i kceri,
da joj jednom podju u zagrljaj mio.
Pocicu i ja jedne veceri
tamo gde je i moj deda svoje gnezdo svio.

Nikolic Aleksandar　

VRATIO SAM SE
Vracam se kuci, pesma me prati,
dobro se na kraju zavrsilo sve.
Na kpiji staroj ceka moja mati,
vraca joj se sin iz puste tudjine.

Drhtavim glasom i kroz gorke suze,
zagrli me cvrsto, i rece mi tad',
dok mi ruku lagano uze:
Dobro se drzis, jos si mlad.

Rece mi stara par stvari novih,
kako je kod nas sada u selu.
A ja pored svih reci ovih,
nemo gledah njenu kosu belu.

Rekoh joj tiho, onako od srca,
lepo je ovde majko moja.
Sad srecno tvoje srce kuca,
ovde je mladost prosla tvoja.

Dugo bejah tamo u tudjini,
nista mi lepo donela nije.
Eto vratih se svojoj dedovini,
jer nije moglo srce vise tugu da mi krije.

Ostajem ovde majko pokraj tebe,
da starimo polako i ja a i ti.
Ne mogu da mucim ni tebe ni sebe,
nema nista lepse nego
na svom ognjistu stariti.

Nikolic Aleksandar

DOBRE VILE

Kad' prosetam kroz sokake

gde su nekad' kuce bile,

pogledam u oblake

i pozovem dobre vile.

One nikad' bas ne lazu

sta je razlog ovde bio,

neka dodju i nek' kazu

crni dim tu sto se svio...?

Dal' je vojska tuda prosla
zlo za sobom posejala,
gde su deca od tud posla
sto se nekad tu smejala.

Il' su ljudi puni zlobe
svoje kuce porusili,
naslutili dane kobne
pa se drugde odselili.

Nikom vise ne verujem
zato zovem dobre vile,
ne zelim da nagadjam i preterujem
zato neka dodju ma gde sada one bile.

Nikolic Aleksandar

I KAD' BI MI DALI

da mi daju zlata dosta,

pola Andricevog mosta,
da mi daju kuce pet,
ma moze i celi svet.

Ja bih radje rodnim mestom
prosetao starom cestom,
zagrlio staru slljivu,
poljubio rodnu njivu.

Prosao kroz vinograde rodne,
zagrlio moje baste plodne,
prilegao u livadu meku
i slusao moju milu reku.
　
Nikolic Aleksandar

SAMO TI ZA MENE POSTOJIS

U tudjini ovde

tuzno ti pesmu pisem,

oko srca se bol sakupio

ne mogu da disem.

Mislim na tebe

i nocu i danju.
Mnogi mi kazu da nisam
u normalnom stanju.

I ako si daleko od mene,

u srcu mi kao ikona stojis,

znaj ti si jedina za mene,

znaj da samo ti za mene postojis.

Nikolic Aleksandar